Naslućivanja
14.8.2008
Iščitavam nečije blogove, na trenutak mi liče na ljude koje sam davno "upoznala", na nekim pričaonicama, razmišljam da im napišem pp, pa odustanem. Šta bih rekla? Kako započela? Da napišem "hej ćao, ja sam jutarnje biće iz kutije, koje ti se uplitalo međ' redove, rado pisalo javno pod nikom..........................". Nik je još jedan dokaz u prilog tvrdnji "sve se menja-osim kamenja" (a i kamenje ako dovoljno vršiš pritisak na nj').
Kutijica koja se otvarala, puna oblutaka, za nečije determinantea, koju je turbulencija drobila u sitne skokSkockeSeceraUsoljicu, povremeno uhvaćena cunamijem besa, odlazila sva upertlana sopstvenim nedorečenostima, osoba kojoj je skrovište bilo u HIPERBOLAuDAMINOMgambitu, koja je stavljala uvek_ zapeta_ispred_A, neko kome je jedno drago biće napisao da je prava KONTESA, a koja je zapravo bila samo Esma kojoj je jednog jutra na prozor sletela gugutka.
Drobljenje dana
12.8.2008
Ljuta sam kada jutro odmakne u deo dana, a ja nisam ni mrdnula. Vijuge opružene ne daju ni najmanji nagoveštaj aktivnosti, telo tromo zbog vrućine, VEĆ, ništa obećavajuće. Da čitam, nemam volju, jer su mi naočare neodgovarajuće, e, a kada smo već kod njih: Pre neki dan odoh do optičara, znate ono "besplatan kompjuterski pregled, bla...bla", lepo mi Dr (?!) kaže "potrebne su vam i ZA i za", pa dobro, mislim se, godine su tu, daljina, blizina, skoro da MI dođe na isto. Ljubazna prodavačica me ubeđuje da je najpametnije uzeti 2 u 1 (k'o da mi kafu nudi!), i to sve smestiti u lep, odgovarajući, okvir. Pristajem, JER "moja firma" tu ima kredit, pa lepo na 4 meseca. Priupitam, onako usputno, koliko košta UĐUTURE, njeno lice ozareno (uokvireno PRIKLADNIM naočarima, zašto li sam sad ovo napisala?!), procvrkuće mi "dvadesetčetirihiljadešestoosamdesetdinara". Onaj o'zgo mi poslao nakovanj, jel'?!
REZIME: Jedino čega imam 24680 su eritrociti!
Ležaj od grančica
2.8.2008
.Ptice, mesecima, pažljivo skupljaju grančice da u njima čuvaju ono najdragocenije, svojom ih utrobom lepe, lome kljunove na trnju, skidaju grubu koru, oblepljuju ih mekim paperjastim pericma iščekuju tih par goluždravih zlatnih grumena da im zasjaju, da ih vinu do Boga, da sami spoznaju vrednost života. Ljudi to retko čine, puštaju im pružene ruke u vapaju duse, ne osvrćući se, ostavljaju ih same, prekinu im nit dozvoljavajući da zamru na vetrometini bola, goli, nemoćni, i sami iscekujuci kraj. Ja skupljam pepeo, da bih, po ko zna koji put, postala Feniks.
Oblici postojanja
31.7.2008
Jutros, okrećem pedale, laganica, prijatan vazduh, mlak, iako opasno titra da pređe u jaru, prija mi. Probuđena sam totalno, uBiciklovana maršruta do posla, mozak na otavi...Ispred mene se parkira jedan „A4“, crn-naravno, izlazi momčina obučen u vrisak garderobu-naravno, čuje se samo „bip, bip“-naravno, zaustavljam se da propustim „pešaka“-NEnaravno, a on...ON pljunu!!! Istina, diskretno, tu odmah pored automobila. Ne mogu da verujem! Stojim i čekam. Šta? Čekam da dotični još namesti svoja yaya, za podrigivanje je prerano. Zaključujem, neću da budem NI suprotan pol njima-muškarcima. Pre pristajem da budem amofrni oblik bića.
NOMEN jESTe OMEN
29.7.2008
Došla sam do zaključka da latinska izreka "ime je zanat" (što bi bio neki bukvalni prevod naslova), ima svoje sto-postotno uporište u 3.D (trećoj dimenziji). Lica za koja znam kako se zovu, naprosto, liče na svoja imena, na njihov zvuk, boju. Tako, u mom nekom "viđenju", postoje grupe imena, koji opet pripadaju određenoj frekvenciji i nijansi, a te podgrupe čine PROTOTIP osobe X.
Par primera imena: Milica, Ljubica, Marica, Katica, Goran, Ivan, Jovan, Damjan-su plavo-zelene podgrupe niske frekvencije. To su ljudi svetlije boje očiju, kose i puti (rekla bih kavkaski tipovi). Osobe od reči, izrazito dostojanestveni, čak im je i "govor" tela takav, imaju fino izvajane šake i velika stopala.
Nada, Olga, Zvezdana, Dragana, Predrag, Aleksandar, Boris-jarko crveni, visoke frekvencije. Fizičke osobine su im: visok stas, jaki udovi, lepo oblikovana stopala, neretko riđokosi. Glasni u govoru, primetljivi u "masi", plene duhovitošću, pronicljivi.
Tanja, Mina, Sara, Marija, Aleksa, Andrej, Strahinja, Ognjen-izrazito bordo obojeni, najniže frekvencije. Karakterišu ih krupne oči, izražajno-čulne crte lice, lep osmeh, dobra pigmentacija. Oni su ljudi koji umeju čuvati tajne, bolno iskreni, introvertni, često sami sebi dovoljni, štaviše egoisti.
Ovo je moja IGRICA, koju upražnjavam već 3 decenije. Zato, recite mi vaše ime, skoro sam sigurna da bih vas mogla opisati karakterno i fizički sa malim procentom greške...ili...gledajući vas, odrediti vaše ime.
Eh, ti latini!
Vrapci i mačke
25.7.2008
Ako rešite da neđete uzrok svojih problema, krenite od posledica. Zašto? Zar nije cilj, kao krajnja determinanta, „drugi po redu“? Konkluzija: Da bi išao ispravno, kreni obrnuto. Ha! Drži pravac-menjaj smer i u toj zbrci „tamo-’vamo“, u jednom kratkom trenutnku ćeš biti na I-ntoj tački (I=ispravna), iliti na pravom mestu u datoj jedinici života.
U svojim dia i mono-lozima, baratam isključivo činjenicama. Sve ezoterične nauke su mi strane, „bavim“ se isključivo egzaktnim :p
POSLEDICA: život UZROK: smrt (čuvena: rađanje je prvi korak ka smrti)
POSLEDICA: mržnja UZROK: ljubav (obrnuto, naprosto, nije logično)
Da bi bili sigurni u ispravnost svojih postupaka, UVEK sve načinite UPSIDE DOWN. „Druga lopta“ je ona prava.
To što me je pretpostavljeni jutros napljuvao, je UZROK, (nikako posledica nekih mojih pređašnjih postupaka, jer je on jedan običan drkoš), POSLEDICA su ova slova. Jasno k’o dan, jel’?
Mlekce
23.7.2008
Detinjstvo, umočeno u šolju toplog mleka, sedi na dnu duše...spokojno. Već su ga prekrili baršunasti slojevi mahovine. Ono ima boju sunca i belih pamučnih oblačića. To su moji sugurni hodnici, tu se zovem Nikad Pronađena. Niko mi ne može uzeti mrvice ljubavi zalepljene na usnama, smeh očiju, drhtavost radosti. Sve sam uredno složila u korpicu srca, ispletenu od šarenila sećanja. Danas ću se igrati kišom što trčkara po pločnicima, preskakaću barice i dići lice ka nebu, neka me golicaju kapi...
"Mašnice"
22.7.2008
Pregršt mirisa sam sakupila u svoje šake. Uplićem ih u kosu. Tu su na sigurnom, jer, svaka je vlas kerber, ukrašen mašnicom mog osmeha, da zavara zle. Pre spavanja izgovaram svoju bajalicu-brzalicu, koju nikad niko čuo nije i zato...Mene jutro dočekuje s mirisom toplog hleba...
